Lake Lanier

Kako je sve pocelo? Jednog toplog subotnjeg dana, Minda, Pedja i ja smo krenuli na posao. Po rasporedu, Minda je radio od 11h, ja od 4, a Pedja od 2. Posto smo Pedja i ja imali 3 sata vremena da radimo nesto, resili smo da igramo tenis. Otisli smo do Seven Oaksa, bazena na kome ja radim, u nadi da ce tamo biti slobodan makar jedan teniski teren, od ukupno osam, koliko ima kompleks. Medjutim, izgleda da cela Atlanta subotom ujutru igra tenis, tako da smo ugrabili samo nekih sat vremena da igramo, umesto tri sata, koliko smo ocekivali. Tada sam ja trebao da ostanem na bazenu, da sacekam pocetak smene, medjutim, kada sam otisao tamo, rekli su mi da nema potrebe da se radi tog dana, jer je glavni bazen bio fekalno kontaminiran (citajte: neko se ukakio :) ), pa je morao biti zatvoren na 24h, tako da sam ja ostao bez smene za taj dan. I nista, krenuh sa Pedjom na njegov bazen. da ga sacekam, pa da vidimo gde cemo i sta cemo, jer je ceo dan mirisao na neku avanturu. Ocekivao sam dobru partiju tenisa posle njegove smene, ali desilo se nesto drugo: sat vremena pred kraj njegove smene, culi smo se sa Mihajlom, koji nam je rekao da je na jezeru sa nekim drustvom i da uziva. Nije nam mnogo trebalo da se odlucimo da i mi odemo do jezera, sta znamo, mozda im trebaju prfosionalni spasioci, pa da priskocimo u pomoc... :) Sacekali smo nekako tih sat vremena da se Pedji zavrsi smena, i krenusmo polako...

Posada:

Pedja (vozac) i Mimi (suvozac)

Marsruta - ovo na mapi bi bila od nase kuce do jezera, ovaj put je bila malo drugacija, ali nema veze, dovoljno vam je da znate kako se stize od nase kuce do jezera. Uglavnom, cilj je bilo jezero Lake Lanier, na severu Atlante.

I stigli smo. U pozadini slike je to jezero... prelepo, voda cista kao suza... Neverovatno!

Posto su nas pokupili, krenuli smo u voznju. Vozili smo se u gliseru Mihajlovog druga, Brendona, sa jos par Amerikanaca. A gliser - treba li tositi reci? Mislim da je bolje da precutim detalje, bolece glava i mene i vas... :)

Mihajlo i Pedja, uslikani u trenucima dok su uzivali u blagom povetarcu u kosi... Dobro, Pedja je uzivao u blagom povetarcu u kosi, posto je Mihajlo bio sprecen, usled nedostatka kose! :) Uglavnom, uzivali su u blagom povetarcu...

A uzivao sam i ja!! Sunce je bilo nisko na zapadu, blizio se zalazak... Otprilike najlepsi deo dana...

Posle nekog vremena vozikanja jezerom, Brendon je zaustavio gliser. Pomislili smo da cemo sad da se kupamo, medjutim, izvadili su board za vodu... Nasem odusevljenju nije bilo kraja! Dobro, sacekali smo nekih pola sata dok su se svi malo izvozali, da bi mi probali. Prvo je probao Pedja, pa posle ja. Od silnog uzbudjenja nismo se setili da te vratolomije, dvostruke i trostruke okrete, prelazenja preko talasa i sl zabelezimo fotoaparatom, imamo samo ovaj snimak:

Sala mala, iskreno, nismo se nesto proslavili... Bilo nam je bezveze da cimamo likove da stalno krecu i staju da bi mi uvezbali, a treba malo vise vremena od 10 minuta da se nauci skijanje na vodi... Ali, obojica smo iskusili kako to izgleda, pa cemo prvom sledecom prilikom, kada budemo imali malo vise vremena, da usavrsimo nase vestine i pokazemo nase sposobnosti!! :)

Ovo je jedina slika koju smo napravili: Pedja, dok ceka da ga gliser povuce...

Sledeci put, kada nam se ukaze prilika da ponovo posetimo isto jezero (a nadam se da ce biti uskoro), potrudicemo se da napravimo vise slika, kako bismo vam makar malo docarali tu uzivanciju...