Kako je sve pocelo? Jednog toplog subotnjeg dana, Minda, Pedja i ja smo krenuli na posao. Po rasporedu, Minda je radio od 11h, ja od 4, a Pedja od 2. Posto smo Pedja i ja imali 3 sata vremena da radimo nesto, resili smo da igramo tenis. Otisli smo do Seven Oaksa, bazena na kome ja radim, u nadi da ce tamo biti slobodan makar jedan teniski teren, od ukupno osam, koliko ima kompleks. Medjutim, izgleda da cela Atlanta subotom ujutru igra tenis, tako da smo ugrabili samo nekih sat vremena da igramo, umesto tri sata, koliko smo ocekivali. Tada sam ja trebao da ostanem na bazenu, da sacekam pocetak smene, medjutim, kada sam otisao tamo, rekli su mi da nema potrebe da se radi tog dana, jer je glavni bazen bio fekalno kontaminiran (citajte: neko se ukakio :) ), pa je morao biti zatvoren na 24h, tako da sam ja ostao bez smene za taj dan. I nista, krenuh sa Pedjom na njegov bazen. da ga sacekam, pa da vidimo gde cemo i sta cemo, jer je ceo dan mirisao na neku avanturu. Ocekivao sam dobru partiju tenisa posle njegove smene, ali desilo se nesto drugo: sat vremena pred kraj njegove smene, culi smo se sa Mihajlom, koji nam je rekao da je na jezeru sa nekim drustvom i da uziva. Nije nam mnogo trebalo da se odlucimo da i mi odemo do jezera, sta znamo, mozda im trebaju prfosionalni spasioci, pa da priskocimo u pomoc... :) Sacekali smo nekako tih sat vremena da se Pedji zavrsi smena, i krenusmo polako...
Posada:
Pedja (vozac) i Mimi (suvozac)
Marsruta - ovo na mapi bi bila od nase kuce do jezera, ovaj put je bila malo drugacija, ali nema veze, dovoljno vam je da znate kako se stize od nase kuce do jezera. Uglavnom, cilj je bilo jezero Lake Lanier, na severu Atlante.
I stigli smo. U pozadini slike je to jezero... prelepo, voda cista kao suza... Neverovatno!
Posto su nas pokupili, krenuli smo u voznju. Vozili smo se u gliseru Mihajlovog druga, Brendona, sa jos par Amerikanaca. A gliser - treba li tositi reci? Mislim da je bolje da precutim detalje, bolece glava i mene i vas... :)
Mihajlo i Pedja, uslikani u trenucima dok su uzivali u blagom povetarcu u kosi... Dobro, Pedja je uzivao u blagom povetarcu u kosi, posto je Mihajlo bio sprecen, usled nedostatka kose! :) Uglavnom, uzivali su u blagom povetarcu...
A uzivao sam i ja!! Sunce je bilo nisko na zapadu, blizio se zalazak... Otprilike najlepsi deo dana...
Posle nekog vremena vozikanja jezerom, Brendon je zaustavio gliser. Pomislili smo da cemo sad da se kupamo, medjutim, izvadili su board za vodu... Nasem odusevljenju nije bilo kraja! Dobro, sacekali smo nekih pola sata dok su se svi malo izvozali, da bi mi probali. Prvo je probao Pedja, pa posle ja. Od silnog uzbudjenja nismo se setili da te vratolomije, dvostruke i trostruke okrete, prelazenja preko talasa i sl zabelezimo fotoaparatom, imamo samo ovaj snimak:
Sala mala, iskreno, nismo se nesto proslavili... Bilo nam je bezveze da cimamo likove da stalno krecu i staju da bi mi uvezbali, a treba malo vise vremena od 10 minuta da se nauci skijanje na vodi... Ali, obojica smo iskusili kako to izgleda, pa cemo prvom sledecom prilikom, kada budemo imali malo vise vremena, da usavrsimo nase vestine i pokazemo nase sposobnosti!! :)
Ovo je jedina slika koju smo napravili: Pedja, dok ceka da ga gliser povuce...
Sledeci put, kada nam se ukaze prilika da ponovo posetimo isto jezero (a nadam se da ce biti uskoro), potrudicemo se da napravimo vise slika, kako bismo vam makar malo docarali tu uzivanciju...
Upoznali smo jednog mnogo dobrog decka ovde, tj Marko i Ronga su ga upoznali prosle godine, a mi ove. Zove se Sasa, poreklom je Slovenac (ali bolje govori srpski nego slovenacki) i u Atlanti je vec 5-6 godina. Radi kao instruktor tenisa (sta mislite, ko nam daje savete za tenis???).
I tako, Sale je jedne veceri video kako se Minda snalazi sa rostiljom, odusevio se, i zamolio ga da mu spremi rostilj za rodjendan. Minda je to naravno oberucke prihvatio. :) Spremilo se meso za rostilj, kupilo pice (pivo i margarita), i oko 9 pocelo sa zurkom. Evo, najbolje je da kroz slike vidite sta se radilo te veceri:
Prvo je Sale Mindi svecano urucio prvu turu mesa, koju je ovaj jedva docekao, kako bi je bacio na rostilj. Bio mu je to prvi put u zivotu da pece na plinskom rostilju. I odusevio se!
Minda @ work. Bolje reci Master @ work. :)
Dok je Minda vredno spremao rostilj, slavljenik je pozirao da se slika sa gostima. Dobro, nisam bio bas gost, posto je zurka bila kod nas u dvoristu, ali nema veze! :)
Hehe, te veceri smo upoznali jednu nasu Krusevljanku, Maru, koja je u Atlanti vec 4 godine! Mara je carica! :)
Tradicija kojoj se ne vidi kraja. Ja i kum, uslikano mojom rukom :)
Pedja, takodje iskusni rostiljdzija, je bio degustator i kriticar. Naravno, sve kritike su bile pozitivne!
A kako i da ne budu pozitivne? Da li je moguce da ovako nesto dobije losu ocenu? :)
Kada je zavrsio sa rostiljem, Minda se prikljucio zurci. I to punom parom!
No comment. :)
Ovo su nasi Krusevljani, Manda i Jelena. :)
Ronga je bio bas gladan i zedan... :))
...sto mu nije smetalo da bude u elementu...
...kao i ostatak ekipe. Pretpostavljate kakva pesma je ovde mogla da ide, kad svi ovako pevamo...
...i kad su svi ostali pojurili da nam se pridruze. Novi na slici su Andjelina (skroz desno), Saletova drugarica, i Tatjana (izmedju Minde i mene), Ruskinja koja kaze da ne zna srpski. Da li je to moguce?? Pa moguce je. Naucili smo je sta se u Srbiji kaze kad se kucas sa nekim. EBIGA, ali samo u kulturnom drustvu. :)
I za kraj, Pedja i ja smo otkrili jos jednu funkciju naseg Ford Tanderbroc-a, - mogucnost da se odmoris na haubi istog, ako su sve stolice zauzete. :)
To bi bilo to, ocekujte da cujete da smo otvorili firmu za cattering i organizaciju proslava. USA ovo jos nije videla... :)
Auto je ovde opsta potreba, bez njega je nemoguce normalno funkcionisati, raditi, i videti sta sve treba da se vidi, pa smo od prve plate skupili pare i kupili jedan. :) U pitanju je Ford Thunderbird iz '94. godine. Ima V6 motor od 3.8 litara i 150 konja, automatski menjac sa 4 brzine i Overdrive funkcijom, alu felne od 16", zatim ima milion dodataka kao npr. klimu, radio, zatamnjena stakla, tempomat... Ma odlican auto sa obzirom koliko smo ga platili i za koliko je planiran da nas sluzi - a odsluzice i duze!
Evo i par slika:
Auto je bas udoban, iako ima dvoja vrata bez problema i guranja se voze cetvorica, i gepek je ogroman, jedini problem koji ima je sto ima samo jedan volan, pa necemo moci sva cetvorica da ga vozimo odjednom, posto je stvarno milina voziti ga! :)
Ali, malo tolerancije i dogovora, i nece biti problema!
Juce, 14. 05. je bio Jeremijin dan, slava koju slavimo i ja i Minda, pa smo npravili malo slavlje. Spremali smo rostilj, Minda je bio rostilj - majstor, jela su se pileca krilca, krmenadle, curece kobasice i naravno - slanina, a pilo se pivo! Naravno, sve to ne bi bilo tako ukusno da se moj kum nije potrudio i proveo pored rostilja citava 4 sata, a ja mu asistirao kako sam mogao!! Minda je zasluzio svaku pohvalu, da se nije toliko iscimao, sigurno vece ispalo kako je ispalo... A ispalo je fenomenalno!! Gosti su nam bili uglavnom Srbi, ali je svratio i jedan Rus i dvoje Slovaka! Nije bilo bas kao sto bi bilo u Srbiji, falilo je nekih elemenata (pilo se pivo umesto vina, jeo se rostilj umesto pecenja...), ali daleko od toga da je bilo lose!!! Naprotiv, najbolji provod od kako smo dosli u Atlantu!
Evo i par slika:
Pedja se pobrinuo za raspaljivanje rostilja, novom metodom - blowerom za lisce!! Kako to funkcionise mozete da vidite na ovom linku:
Dobili smo bazen, tj saznali smo na kom bazenu cemo da radimo celo leto. Ja i moj kum Minda smo rasporedjeni na Seven Oaks, jedan od najvecih bazena koji odrzava nasa firma. U svakom trenutku na bazenu su po tri spasioca i jedan headguard, tj menadzer smene. Minda ce da radi kao regularni spasilac, a ja cu ponekad da radim i kao menadzer, za sta cu da imam malo vecu platu. :) Eo i par slika tog bazena, a za vikend, kada cemo prvi put raditi tamo, uslikacemo jos nekoliko, pa cemo postaviti slike. Btw, imamo i interesantnu ekipu, tj kolege i koleginice :)
Pogled sa jednog od stendova
Imamo i teren za basket pored bazena, pa ce verovatno u toku leta i da se pika neki basket, da damo amerima po neku lekciju :)
Voda je mirna, ali ne verujem da ce biti mnogo ovakvih prizora tokom leta, jer kazu da je jedan oda najposecenijih bazena!!
Toliko za sad, a za vikend ce biti vise slika i informacija. :)
I da, trenutno jurimo auto da kupimo, ima par ponuda, trebalo bi uskoro da bude lepih vesti :)
Ovaj vikend smo prvi put radili kao spasioci i to svi na razlicitim bazenima. Iskustva su pomesana. U subotu su svi odmarali na svojim bazenima zbog loseg vremena. U nedelju smo prosli razlicito. Neko su se bas naradili dok su drugi opet odmarali. Ipak sezona bazena nije jos uvek pocela. Ja sam radio na bazenu koji se zove Capital City koji je deo country kluba Capital City. Clanarina za cetvoroclanu porodicu za taj klub iznosi $100000, tako da mi nije bilo svejedno gde idem da radim. Ljudi su fenomenalni i uopste se ne vidi da su milioneri. Ljubazni su i koriste svaku priliku da popricaju sa spasiocem. Radio sam sa crncem koji se zove Rasid. Ima 31 godinu i mnooogo je cool lik. Uveo me je u osnove spasilacnog posla :) i na kraju radnog vremena me pohvalio kod gazde. Sve u svemu mislim da ce ovo da bude mnooooooogooooo dobro leto!!!!!
Panorama Frankfurta na Majci... ovaj, Majni :), par minuta pre sletanja
Ekipa sa puta, na aerodromu u Frankfurtu, u iscekivanju poziva za ukrcavanje na let LH444 za Atlantu
Slikano negde iznad Atlantskog okeana. ne znam tacno gde, kao sto vidite, bilo je oblacno. Da je bilo malo manje oblaka, sigurno bih znao gde je ovo slikano! :) Slikano pri brzini od 900 km/h, na visini od 11000 metara i pri spoljnoj temperaturi od -60 stepeni!
Mihajlo i Pedja, uslikani u trenucima dok su uzivali u blagom povetarcu u kosi... Dobro, Pedja je uzivao u blagom povetarcu u kosi, posto je Mihajlo bio sprecen, usled nedostatka kose! :) Uglavnom, uzivali su u blagom povetarcu...
A uzivao sam i ja!! Sunce je bilo nisko na zapadu, blizio se zalazak... Otprilike najlepsi deo dana...
Ovo je jedina slika koju smo napravili: Pedja, dok ceka da ga gliser povuce...
